Platamon (Πλαταμώνας)

Malo mestašce na Egejskom moru, pod nazivom Platamon, po drvetu platanu, nazvala bih kao predgradje Nei Poria. Iako manje i nabijenije prodavnicama i turistima, ovo malo mesto je prepuno života koje vri kao u košnici.

Gradić se nalazi na putu iz Tesalije ka Makedoniji na ulazu u klisuru Tempi. Ispod Olimpa, koji je kao zid čuvar ovih malenih mesta, Platamon nosi odlike planinske i morske klime, spojenih u jedno.

DSC_0581DSC_1836DSC_0551

Najpoznatije obeležje Platamona je Vizantijski zamak iz 12. veka koji se uzdiže iznad samog mesta i prelepih plaža. Vozićem, koji je najzabavnija atrakcija za decu, možete da se odvezete do Nei Poria, a do tog mesta takođe možete doći i peške, laganim hodom oko 20ak minuta. Ipak, moj savet je da ukoliko idete sa decom na taj izlet, da ipak idete vozićem, jer je trotoar pored prometnog puta.

DSC_0574DSC_0568DSC_0566

Plaže su uske i prepune kafića, sa veoma udobnim ležaljkama i lazybagovima, savršeno za uživanje i odmor, preko celog dana.

Platamon me je oduševio svojom količinom ljudi i turista na tako malom mestu. Sve je intimno, načičkano, a opet odvojeno za sebe.

Tu se nalze i prelepi kompleksi smeštaja, sa perfektno uređenim travnjacima i cvećem na svakom balkonu.

DSC_0580DSC_0575

Ukoliko volite istoriju i osećaj vremena koje je ostavilo svoje tragove, obavezno posetite i tvrđavu. Tamo su zidine starog grada, ali pogled odozgo na zaliv je ono što izaziva divljenje. Veličanstvo pučine, mora koji se preliva u svim nijansama plave, od tamno plave do azurno zelene, osećaj slobode i blizina Olimpa, Zevsa i Posejdona je ono što će vas na trenutak vrati u grčku mitologiju i tada ćete shvatiti zašto su baš svi bogovi živeli na ovom mestu.

DSC_0673DSC_1830

Advertisements

Nei Pori (Νέοι Πόροι)

Nisam neki veliki ljubitelj sela. Seoski turizam, znan sada kao nešto urbanističko a retro, jeste ono što je poslednjih godina itekako postalo popularno. Preferiram gradove, ali da su mi ranije nudili ovakvo selo, sigurno bih promjenila mišljenje i stavove o istom.

Nei Pori se nalazi ispod Grčke planine bogova, Olimpa i sagrađeno je kao urbanističko mesto, sa širokim ulicama i trgovima. Dugačka plaža sa svojih sedamdeset metara širine je idealna za ljubitelje peščanih igara kao i za dečije igrarije.

DSC_0430DSC_0412DSC_0606

Odmor u ovom malom mestu je prvenstveno tih i bez gužve. Prostranost mesta daje savršenu slobodu za one koji ne vole prenatrpanost. Poznato i kao odlično letovalište za porodice sa malom decom, Nei Pori je idealan za dugačke šetnje pored mora, bez straha od automobila, blizine vode ili prisustva previše ljudi.

Iako veoma malo mesto, sigurna sam da ćete uživati u njegovim načičkanim tavernama, sa mnogo zelenila i primorskih detalja.

DSC_0513DSC_0529DSC_0506

Vlasnici restorana i njihovi zaposleni su izrazito ljubazni, ugađaće vam u svakom trenutku, zbog čega im se gosti vraćaju svake godine, pronašavši tu prijatno i sigurno mesto za svoju porodicu.

DSC_0500DSC_0514DSC_0585

Smeštaj možete naći u privatnim kućama ili hotelima koji su kao iz bajke, opremljeni svim onim što je neophodno za savršen odmor.

Ukoliko vam šetnja po Nei Poriu nije dovoljna, možete izdvojiti vreme da odete peške ili vozićem do Platamona, prelepog malog mesta, uskih ulica i načičkanih prodavnica.

Da mi ponude kućicu za život u ovom malom raju nadomak Olimpa, bez razmišljanja bih prihvatila. More, pesak i mir su sasvim dovoljni razlozi da se pobegne od svakodnevnice života i za trenutak tu zastane i uživa.

DSC_0728DSC_0590

 

 

 

Rodos (Ρόδος)

Slušala sam o njemu mnogo. Nikada nisam previše svemu tome davala značaja. Bilo je to za mene, samo neko mjesto, koje je nestvarno, kao u ostalom i taj famozni Kolos sa Rodosa, koji više ne postoji. Dio istorije i geografskog tla, na koje moja noga teško da će ikada kročiti.

1 (24)

Ipak, čuda se dešavaju. Jedno od mojih prvih svetskih čuda jeste bio i sam grad Rodos. Smešten na istoimenom ostrvu Grčke, ovaj grad odiše neverovatnom dvosmislenošću. Prvenstveno što se odlikuje prelepim plažama, morem, crkvama i građevinama, on u svom srcu krije još nešto: Stari grad.

1 (39)1 (245)DSC_0562

On je tu unutra, napravljen kao još jedan grad, star, kameni, jak i neuništiv. Ono što oduševljava na ovom mjestu jeste ta veličina samog tog starog grada. Njegove zidine koje su uokvirene sa još dva kruga zidina, predstvaljaju fantastičan arhtektonski poduhvat.

1 (94)DSC_1036 (10)

Ulica Vitezova je jedna od najočuvanijih srednjovekovnih ulica u Evropi. Tu su vitezovi provodili vreme u molitvi i vežbanju vojne taktike. Šetanje ovom ulicom je sveopšte zadovoljstvo, a istina je i da zalasci sunca daju posebnu boju toj liniji prošlosti.

“Čitava ulica Vitezova bila je u plamenu. Kuće su počele da se kovrdžaju po ivicama, kao zapaljeni papit, a kako je sunce postepeno tonulo iza tamnog brda nad nama, nijanse ružičaste i žute su se zgrušavale i letele iz ugla u ugao, sve dok za trenutak minareti džamija koji su tamneli, nisu zablistala plavičastim plamenom, nalik svetlosti što sine duž lista papira za crtanje.” Lorens Darel – Razmišljanja o morskoj Veneri –

DSC_0479

Palata Velikog majstora dominira starim gradom. Građena je krajem sedmog veka. Obložena je drvetom sa ostrva Kos. Restaurirali su je Italijani, koji su nakon završetka radova izgubili kontrolu nad ostrvom.

Sahat kula je nekada bila mehaničko remek delo. Danas je to vidikovac, prelepog dizajna i konstrukcije, sagrađena posle razornog zemljotresa 1851.

1 (307)1 (293)

Volim ljeto. Volim sve ono što to godišnje doba nosi, sa svojim toplim danima, prijatnim večerima, kupanje i lagana garderoba. Rodos je poznat po vetriću koji stalno duva, pa se osećaj paklenog leta i vrelih večeri gubi u mirisu mora, koje vetar donosi sa pučine. Savršeno za romantičnu večeru ili šetnju uzavrelim Starim gradom i ulicama koje je izlizala istorija.

1 (182)1 (295)1 (193)1 (183)

Za one koji vole istoriju, ovde će je pronaći. Za one koji vole svetska čuda, ovo je pravo mesto za posetiti. Ostali koji vole lepo more, Grčku, zvuk talasa i zanimljive priče, Rodos je idealna destinacija.

Odlazim da maštam o svom prvom svetskom čudu. Ovo je samo početak. Otkrivanje ove planete, uopšte nije komplikovano, samo treba biti dovoljno hrabar da to uradiš.

Do sledećeg leta, čitamo se…

1 (50)1 (270)DSC_0966

 

 

Simi (Σύμη)

Simi je jedno od ostrva Dodekaneza u krajnje istočnoj Grčkoj, najbliže obali Turske, oko 10 km. Ostrvo je malo, planinsko i kamenito. Simi se, tokom stare Grčke, prvo spominje u Homerovoj “Ilijadi”. Na ostrvu se nalazi Srpska kuća i muzej Nikole Tesle. Prerada morskih sunđera, spravljanje sapuna od maslinovog ulja i mešanje začina glavna je delatnost stanovnika Simija.

Nisam od osoba koja veruju u reinkarnaciju, ali pri dolasku na ovo prelepo ostrvo, pri samom ulasku u zaliv Simija, osetila sam neku čudnu povezanost sa ovim mestom. Osetila sam da ovde nisam prvi put. Štaviše, osećala sam se kao da sam se vratila svojoj kući.

I want to re-blue seaDSC_0618DSC_0649

Ta povezanost prema ovom ostrvu, kojeg u ovom životu, prvi put srećem, me je pomalo i uplašila. Snažna radost i ispunjenje unutar mene su sve više i više rasli. Prateći vodiča u njegovim pričama o samom ostrvcetu i njegovoj burnoj istoriji, uspela sam da odlutam u neko vreme, gde nikada pre nisam bila.

Dolazila sam kući sa nekog dužeg putovanja i jedva sam čekala da vidim svoju porodicu od koje sam bila udaljena nekoliko meseci. Gledala sam okolne kuće, nabijene jedne uz drugu i pogledom pokušavala da nađem svoju, onu u kojoj sam odrasla, gde sam se igrala, odmarala, ljutila se i živela.

DSC_0748DSC_0331DSC_0688

Usput sam prepoznavala svaku okolnu kuću. Kuće svih komšija koje su tu oduvek, uz koje sam propričala i naučila da postoji i drugi svet, sem ovog našeg malog, prelepog zaliva.

Osećala sam ogromnu sreću i zadovoljstvo, vrativši se tamo gde pripadam.

Ipak, ja nikada ranije ovde nisam bila i ovaj čudni i neobični osećaj me iznenadio. Imali smo jako malo vremena da obiđemo najosnovnije stvari na Simiju. Uživala sam. Čak i sve te prodavnice, radnje i taverne su mi delovale poznato i drago.

Prateći stepenice ka vrhu, prolazi se pored crkve Lemonitisa  odakle se pruža predivan pogled na donji grad. Put dalje vodi do male crkve okružene ruinama starog zamka. Tu je nekada bio stari Akropolj, na čijim je ruševinama sagrađeno utvrđenje 1407. godine. U meni se opet rađalo osećanje kojem nisam mogla da uteknem. Baš tu, na zidinama crkve i sa pogledom prema gradu i luci, sam u nekoj svojoj prošlosti, volela najviše da provodim vreme.

Neobično. I dan danas mi je neobično. Ali ipak, lepo je znati da imaš dom, tamo gde si nekada prvi put došao i još jedno mesto na svetu, gde se osećaš baš kao kod svoje kuće.

DSC_0730DSC_0570DSC_0030

 

Kopaonik

Kopaonik, poznat i kao Srebrna planina je najveći planinski masiv u Srbiji, koji se pruža od severozapada ka jugoistoku dužinom od oko 75 km. Njegov najviši vrh je Pančićev vrh sa 2017 m nadmorske visine.

Iako sam živela na Kopaoniku nekoliko meseci, ovaj put sam otišla turistički i posmatrala ga očima posetilaca. Ipak, vreme koje sam tamo provela me nateralo da tu planinu shvatim kao drugi dom i da na neke stvari posmatram očima domaćina.

DSC_0080DSC_007120151205_121813

Sam ski centar nije mnogo veliki, ali nudi pregršt kafića, restorana, hotela, sa savršenom kuhinjom i atmosferom. Restorani i kafići se nalaze jedan pored drugog, pa je izbor za neke od njih ponekad teško naraviti, ali za koji god da se odlučite, oduševiće vas svojom unikatnom ponudom.

DSC_0035-2 (2)

Ono zbog čega svi i dolazimo na ovu prelepu planinu jeste naravno skijanje. Kopaonik omogućava skijanje za svakoga, od najmanjih koji su tek naučili da kažu “skije” pa do profesionalaca, koji svoju ljubav mogu upotpuniti na nekim od crnih staza. Ponuda je raznovrsna i niko neće ostati uskraćen za spuštanje niz omiljenu stazu.

DSC_0007-2

Život na Kopaoniku je za mene bio jedno neverovatno iskustvo. Pored pregršt događaja, provoda, zanimljivosti i posla, uspela sam da upoznam i mnogo novih ljudi, da steknem prijatelje za celi život i da u svoju knjigu adresa, upišem još jednu za svoj novi dom.

Obožavala sam jutra blještavog sunca, gde kada izađeš iz planinske kućice ništa ne vidiš od beline i čistote snega. Volela sam noćni zaleđeni sneg koji pod uličnim svetlima puta podseća na šljokice neke nemarne dece, koja su ulepila kilometre ceste. Radovala sam se uklanjanju snega sa automobila, pri odlasku, dolasku, parkiranju samo na par minuta i višečasovnom čišćenju. Tako sam upoznala mnogo divnih ljudi koji se uvek nađu tu, da pomognu, da poguraju auto ili odkopaju gume.

DSC_0067 (2)DSC_0035

Život u prirodi, uspe nekako da nas vrati matičnom čovekovom postojanju. Tada počneš da primećuješ pesmu ptica, zvuk potoka ili tragove malih sitnih životinja, sve ono čega se odrekneš živeći u velikom gradu.

U tome valjda i jeste čar. Spoznati ponovo sebe, stvari koje su sastavni deo života, ali mnoge od njih ne primećujemo, zaglušeni bukom automobila i metalnim zvucima građevine koja nastavlja da se proteže u nebo.

Moj savet je: Pobegnite u prirodu. Među drveće koje savršeno ćuti i među zvuke šume koja može da razume i sluša. Samo što dalje od betona. A ako ne znate gde biste, pa za početak, neka to bude Srebrna planina.

Mountain house, accommodation, with snow and accessible approachDSC_0056

Halki ( Χάλκη )

Ostrvo Halki se nalazi u sklopu Grčkih ostrva Dodekaneza, u južnom Egeju. Ostrvo pripada okrugu Rodos. Pretežno je planinsko i kamenito, sastavljeno najviše od krečnjačkih stena. Klima na Halkiju je sredozemna sa dugim, sušnim letima i blagim kišovitim zimam, dakle idealna za sve one koje vole toplotu i žele da zauvek pobegnu u tropske krajeve. Ja sam jedna od njih.

Šetajući ostrvom, doživela sam iskustvo i osetila zadovoljstvo lokalnog stanovništva, prvenstveno zbog malih uličica koje krivudavo protiču između belih Grčkih kućica, a zatim i ručajući u lokalnoj taverni, dopustila sam sebi da na trenutak zamislim svoj život na ovom čudesnom ostrvu.

DSC_0298 (2)DSC_0223DSC_0161 (3)

 

Učinak je bio veličanstven. Ugledavši prelepu plažu sa tirkizno plavim morem koje prikazuje spektar boja od svetlo zelene do duboke plave, znala sam da je ovo mesto gde ću uvek želeti da se vratim, pa makar i u svojim mislima.

DSC_0604DSC_0123 (2)

Boravak je trajao kratko, za ovakav raj na zemlji, ali dovoljno, da mi se sećanja na Halki, zauvek urežu kao podsetnik na jedno prelepo more, klimu i ostrvo.

U globalu, ostrvo je malo i za veoma kratko vreme može celo da se obiđe. Ipak, ono što može da ponudi, ljubiteljima plavog prostranstva je više nego dovoljno, da mu se opet vrate.

Tirkizno, prozirno more, male bele ulice sa prisno sagrađenim kućama i prostranstvo Jonskog mora, jeste ono u čemu ovo ostrvo ne oskudeva. Kada mi se ukaže prilika, volela bih ponovo da posetim prelepi Halki.

DSC_0087DSC_0131 (3)DSC_0135

 Read More